buyoriginalart-serbia
  TITO JE SAHRANJEN U VATIKANU?
 
EKSKLUZIVNO OTKRIVAMO: Josip Broz Tito, pokojni predsednik tadasnje Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije sahranjen je u Vatikanu!

________
Tito bez maske: Je li Broz ucenjivao papu?
__________________________________
„Zaklela se zemlja raju da se svake tajne znaju”, kaže narodna poslovica, a svakako da se to može primeniti na novu knjigu „Tito bez maske” slovenačkog publiciste Mira Simčića koju je u Srbiji objavila „Mladinska knjiga Beograd”. Knjiga, koja donosi intrigantne i u javnosti do sada nepoznate pojedinosti iz života doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza postala je u Sloveniji prvorazredni hit, a verovatno će biti prevedena na mnoge svetske jezike jer se „tajne” odnose i na mnoge poznate ličnosti iz sveta. Od Titove smrti prošlo je 30. godina, a i njegovi najbliži saradnici iz Slovenije nisu više živi (Edvard Kardelj,Stane Dolanc, Lidija Šentjurc…), pa je zato bilo „moguće” da autor knjige u Arhivu Slovenije „slučajno” pronađe kutiju sa brojem 36 i još mnoga druga dokumenta koja potvrđuju nepoznate detalje iz Titove biografije o kojima se „šuškalo”, ali niko ih nije javno iznosio. U svim delovima nekadašnje Jugoslavije ima puno ljudi koji pamte Tita i njegovo vreme i za njih će svakako biti interesantno da saznaju odgovore na pitanja kao što su da li je Tito bio grofovskog porekla, da li je tačna „teorija” da je Titu njegovu suprugu Jovanku podmetnula UDB-a, zašto se pred smrt Tito odlučio da ode u ljubljanski Klinički centar umesto da se leči u Beogradu. U knjizi se, između ostalog, putem obdukcijskog nalaza dokazuje da su se Titovi lekari tokom lečenja odlučili za pogrešne medicinske zahvate. Među zanimljivim dokumentima su Jovankina pisma koja mu je pisala dok je Tito bio u bolnici, kao i dokazi da je Broz raspolagao pouzdanim „korisnim” informacijama kojima je mogao ucenjivati i držati pod kontrolom neke od ključnih svetskih političara svog vremena, čak i samog papu Pavla VI i generalnog sekretara OUN Kurta Valdhajma. Prema rečima autora, ta kutija sadrži i dokumente za koje se može reći da predstavljaju Titov testament, njegovu poslednju volju, a u toj istoj kutiji pohranjeni su i verodostojni dokumenti koji svedoče o najčuvanijoj tajni političkog vrha bivše države – dramatičnom prekidu veze između Tita i Jovanke Broz. Autor knjige dugo je radio u spoljnopolitičkoj redakciji ljubljanskog „Dnevnika” i mariborske „Večeri”, a od 1981. do 1987. gotovo svakog ponedeljka pripremao je izveštaje sa sastanaka predsedništva Centralnog komiteta SK Slovenije. (Tanjug, Mondo)
Josip Broz Tito umro je 4. maja 1980. godini u Ljubljani. Njegovoj sahrani prisustovalo je 209 delegacija iz 127 zemalja i 38 šefova država, kao i švedski kralj Gustav XVI, norveški kralj Olaf V, prinčevi i članovi kraljevskih porodica.
JOVANKA BROZ,TITOVA UDOVICA
____________________________
Drugarica Jovanka Broz,Titova udovica, zivi u Beogradu i ona mnogo zna o mracnom i krvavom periodu Titove komunisticke diktature. Bilo bi zanimljivo procitati njen dnevnik .Posto je drugarica Jovanka zivi svedok bilo bi korisno kada bi ona objavila svoje memoare o periodu Titove komunisticke diktature. Da bi mladi ljudi bolje razumeli period Slobine strahovlade moraju detaljno biti upoznati i sa mracnim periodom Titove komunisticke diktature! Mladi ljudi ne znaju nista o tom mracnom periodu i bilo bi interesantno kada bi drugaricu Jovanku intervjuisali na televiziji . Ona mnogo toga zna a poznate su joj i drzavne tajne iz tog perioda. Prica se da je drugarica Jovanka Broz sve zapisivala i da je vodila dnevnik.
Prenosim Vam jedan clanak u kome se ona pominje :”Jovankina urota protiv Tita i države”
_______________________
 
Zlato i dragulji ucveljene udovice
_______________
Jovanka je kapitulirala pune dvije godine prije Titove smrti, nakon čega su svi ostali kandidati za mogućeg Titova nasljednika mogli mnogo lakše disati. Sedamdesete – točnije: druga polovica sedamdesetih – bilo je čudno razdoblje u povijesti SFRJ. Naizgled mirno i siromašno važnim, još manje prijelomnim događanjima, a, zapravo, vrlo turbulentno i nekako podmuklo nemirno, obilježeno tada još uglavnom „nevidljivim“ konfliktima kojih će se pravi značaj otkriti tek nekoliko godina poslije, 80-ih. Posebno važna stavka u svemu tome bila je grčevita borba za prevlast u vrhu vladajuće, komunističke nomenklature. Sve je bilo u znaku pitanja: tko će „naslijediti“ Josipa Broza Tita nakon njegove smrti?
POSLJEDNJI TITOVI DANI
____________________
Da će Tito relativno skoro umrijeti, to je 1976., a još više 1977., znala svaka imalo sposobnija obavještajna služba na svijetu. A znali su to i rukovodioci SFRJ, porazmješteni na svojim funkcijama u oba savezna predsjedništva, državnom i partijskom. Tito je, objektivno, već bio vrlo star, a uz to i bolestan. A kao svaki star čovjek, on je u svojim najpoznijim godinama, na određen način, i „podjetinjio“, infantilizirao se. Afere s mladim maserkama, o kojima je postao i fizički i psihički ovisan, bile su možda najvidljivija manifestacija te infantilizacije. Rukovodioci iz Titove najneposrednije blizine to su uviđali i u sebi su se Titu, najvjerojatnije, koji put i podsmjehivali. (Onako, dok ih nitko drugi ne vidi.) Oni više i nisu bili titovci, u pravom smislu te riječi. Kad kažem „oni“, mislim prije svega na Staneta Dolanca i generala Nikolu Ljubičića, u to vrijeme najmarkantnije i najmoćnije ličnosti u vrhu SFRJ i dva najozbiljnija kandidata za Titova nasljednika (naravno, ne u doslovnom nego u pragmatičnom smislu: neki novi Tito objektivno se više nije mogao pojaviti, ali u tadašnjim kolektivnim i rotirajućim rukovodstvima, stvorenim dobrih desetak godina prije Titove smrti, netko je ipak morao voditi glavnu riječ i držati pod kontrolom državna sredstva prisile). Pravi titovci tih kasnih 70-ih bili su neki mlađi političari, koji su se tek počinjali uspinjati prema vrhu. Najpopularniji među njima bio je mladi Albanac s Kosova, „Titov omladinac“ Azem Vllasi. Ako je netko bio titovac tih godina u Jugoslaviji, među „brandiranim“ političkim rukovodiocima, onda je to bio on. Njega, međutim, vlast kao takva nije zanimala, njega je ponajprije zanimalo Titovo djelo. I Titova, tj. titovska, ideologija. Dolanc i Ljubičić bili su, s druge strane, dovoljno iskusni i prekaljeni da bi se zanosili idealima iz svoje mladosti. Oni su znali što je vlast i što znači biti na vlasti. I što znači držati vlast u svojim rukama. Kako su se i Kardelj i Bakarić iza 1976. također, zajedno s Titom, već pripremali za onaj drugi svijet, vlast je, po logici stvari, bila najbliža upravo njima dvojici, Dolancu i Ljubičiću. Ne bez razloga: osim što su bili na najvišim i najodgovornijim funkcijama u državi, njih su dvojica kontrolirali i tajne službe, civilnu (policijsku) i vojnu.
PLAN PROTIV JOVANKE
___________________
I sve bi bilo u redu da se na sceni nije pojavila – zapravo, nije se niotkud pojavila nego je tu, u samom centru događaja, igrala jednu od glavnih rola već dulje vremena – Titova supruga Jovanka. Vrlo ambiciozna žena, koja je umislila da je i ona pozvana da, nakon Titove smrti, bude jedna od stožernih političkih ličnosti u Jugoslaviji. Štoviše, da bude i državnik. Tito je već bio otpisan, ali je ona, i samo ona, mogla pomrsiti račune vladajućem dvojcu iz nomenklature i, eventualno, još nekom trećem ili četvrtom. Pitanje trenutka glasilo je: tko će koga i kada će tko koga? Ovo „kada“ zaslužuje malo potanje objašnjenje. Bilo je, naime, strahovito važno da Jovanka Broz bude detronizirana i politički uklonjena prije Titove smrti. Ako Jovanka bude „out“ prije nego što Tito umre, stvar će se moći smatrati definitivno riješenom. Jer, dogodit će se to uz Titov blagoslov i nitko u tom slučaju neće roniti suze za „poludjelom“ ženom koja je Titu radila o glavi samo da bi jednoga dana, kad on jednom zauvijek sklopi oči, došla na vlast, možda i kao neka nova (su)vladarka ili (polu)kraljica SFRJ. Ali ako Jovanka ostane u igri i nakon što Tita više ne bude – e, onda jao si ga svima ostalima, a ekipi iz Predsjedništva SFRJ i Predsjedništva CK SKJ, s Dolancom i Ljubičićem na čelu, pogotovu! Jer, upravo je na njih dvojicu ona imala najveći pik, smatrajući da su oni ti koji njoj najviše rade o glavi. Ne radi se o tome da oni nisu Jovanku Broz mogli svrgnuti s njezina pijedestala bilo kada i uz pomoć bilo kakve prisile, uključujući i fizičku. Policija, vojska, tajne službe – sve je to bilo u njihovim rukama, Jovanka je prema svemu tome objektivno bila nemoćna. Problem je, međutim, bio u tome da ako Jovanka bude detronizirana bez Titova potpisa i blagoslova, sav odij javnosti, uključujući i međunarodnu, pada upravo na njih, tj. na sve one ili svakog onog tko bi se usudio kidisati na Jovanku upravo na takav, bezobziran, način – bez prethodne Titove suglasnosti, i mimo nje. Za Dolanca, Ljubičića i svakog, eventualnog, trećeg ili četvrtog pretendenta bilo je, dakle, važno ne samo da Jovanka ode nego i kako će ona otići. S tim se Tito na ovaj ili onaj način morao suglasiti. Još dok je živ. On je njezin odlazak morao potvrditi – i tek se u tom slučaju stvar mogla smatrati čistom. Tek tada sav odij javnosti, domaće i međunarodne, pada isključivo na nju i ni na koga drugoga. Tako je i bilo, ostvarila se upravo opcija „B“. Kao što smo opisali u prethodnim nastavcima, taj sudbonosni trenutak dogodio se u svibnju 1978., kad je Jovanka, kao nikada dotad, navalila na Tita uoči njegova (a trebalo je biti: i njezina) polaska na veliku turneju, „Put mira“, po Sovjetskom Savezu, Sjevernoj Koreji i Kini, ucjenjujući ga da na taj put ne smiju ići tri osobe iz njegova najužeg okruženja, uključujući i maserku Darijanu Grbić, koju ona, Jovanka, više nije mogla podnijeti, jer je ljubav između nje i Tita već prelazila sve granice. To je bila kap koja je prelila čašu.
SAVJET DUŠANA DRAGOSAVCA
____________
„Budite skromniji u svojim zahtjevima“ . Nezadovoljna svojim statusom poslije Titove smrti Jovanka se tijekom 80-ih vrlo često pismeno obraćala pojedinim članovima Predsjedništva SFRJ i Predsjedništva CK SKJ. U jednome od odgovora Jovanki, datiranom 23. srpnja 1980., član Predsjedništva CK SKJ Dušan Dragosavac – kako piše u materijalima savezne Službe – „savetuje (Jovanku) da bude skromnija i realnija u svojim zahtevima“. Poručio joj je, vrlo konkretno: „To što Vi imate na račun društva nema niko u Jugoslaviji.“ Jovanka je, međutim, i dalje bila uporna pa se posebnim upozoravajućim pismom obratila Desetom kongresu SUBNOR-a Jugoslavije (9. lipnja 1986.), a ubrzo zatim, 22. lipnja 1986., i delegatima 13. kongresa SKJ. Osobno je na dan održavanja Kongresa došla u beogradski „Sava-centar“, gdje je Kongres održan, i svoje pismo uručila Dimčetu Belovskom, sekretaru Predsjedništva CK SKJ.
”ILI ONA ILI JA!“
______________
Kako mi je to, kao jedan od najneposrednijih svjedoka, posvjedočio i tadašnji Titov osobni liječnik, dr. Aleksandar Matunović, Jovankina je ucjena glasila: „Ili ona (maserka) ili ja!“ Titov je odgovor glasio: „I ti i one (zamjenica je u množini jer je Tito imao i drugu, ali nešto povučeniju maserku, Radojku Grbić). Na kraju je, kao što znamo, ispalo: „Ti ne, ali one da!“ Ali krivac za takav ishod bila je sama Jovanka, jer je ona bila ta koja je Tita ucjenjivala. Matunović čak tvrdi – što je zaključak koji se ne može direktno iščitati iz dokumenta Službe za zaštitu ustavnog poretka SFRJ naslovljenog „Neprihvatljivo i destruktivno ponašanje i delovanje Jovanke Broz“, nastalog u ožujku 1987. – da je nakon te najveće i posljednje svađe s Titom Jovanka, zapravo, sama otišla u izolaciju, tj. da je nitko nije formalno potjerao. Bilo kako bilo, Jovanka je kapitulirala pune dvije godine prije Titove smrti, nakon čega su svi ostali kandidati za mogućeg Titova nasljednika (u bilo kojem obliku i opsegu) mogli mnogo lakše disati.
BITKA ZA IMOVINU
_________________
No, to nije bio kraj priče. Kraj priče nije čak bila ni sama Titova smrt. Jer, ostao je nerazjašnjen i neriješen još jedan, vrlo velik problem: komu će pripasti Titovo materijalno i svako drugo nasljeće? I ovdje je, kao i toliko puta dosad, pretendent br. 1 bilo, ako možemo tako reći, njezino veličanstvo – „kraljica Jovanka“. I ovaj put, ponovno, trebalo ju je u tome spriječiti. Ako ne milom – onda silom. Toj temi posvećeno je deveto poglavlje dokumenta Službe Predsjedništva SFRJ koji predstavljamo u Globusu – poglavlje pod naslovom „Ponašanje i delovanje Jovanke Broz posle smrti Predsednika Republike“. Na početku tog poglavlja piše da je „Predsedništvo SFRJ…, neposredno posle smrti Predsednika Republike, obrazovalo posebnu komisiju sa zadatkom da izvrši pečaćenje kasa, radnih stolova i prostorija u Rezidenciji Predsednika Republike u Užičkoj 15″, ubrzo nakon čega je formirana još jedna komisija, „sa zadatkom da, uz prisustvo Jovanke Broz, pregleda i pohrani dokumente i pisane materijale iz kasa, radnih stolova i prostorija u Rezidenciji Predsednika Republike u Užičkoj 15″. Potonjoj se komisiji, međutim, Jovanka Broz otvoreno suprotstavila. Kako piše u dokumentu, „Jovanka Broz je nastojala da odloži početak rada Komisije uz napomenu: ‘dok ona najpre ne izvrši izvestan izbor’, jer ona svoje materijale ne može dati na uvid Komisiji, obrazlažući da je to u stvari njen stan i da ona ima veliku ličnu poštu, dodavši da se pregled privatnih prostorija vrši samo u slučajevima ‘ako je neko osuđen na robiju’ itd.“. U Rezimeu o radu Komisije, datiranom 11. lipnja 1980. (mjesec dana nakon Titove sahrane), koji je, kako je u dokumentu navedeno, „potpisala Jovanka Broz“, „kaže se da Komisija nije izuzimala materijal iz prostorija koje je koristila Jovanka Broz osim materijala koje je ona stavila na raspolaganje Komisiji. Taj materijal se ‘nalazio spakovan u sanducima, paketima i kovertama’…“ Jovanka Broz, drugim riječima, državnoj je Komisiji rekla „Ne!“, nakon čega je predsjednik Komisije, inače potpredsjednik SIV-a Vajo Skendžić, u svojoj bilješci od 9. srpnja 1980., „predložio… da se prema Jovanki Broz preduzmu odgovarajuće mere“. Skendžićev je prijedlog Predsjedništvo SFRJ prihvatilo pa je „u skladu s ovim zahtevom Predsedništva SFRJ, savezni sekretar za unutrašnje poslove obrazovao… grupu (komisiju) sastavljenu od stručnih radnika Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove sa zadatkom da, u slučaju da Jovanka Broz odbije da Komisiji Predsedništva SFRJ preda ključeve od kasa i prostorija u Rezidenciji Predsednika Republike koje poseduje, u njenom prisustvu izvrši stručno otvaranje brava na kasama i prostorijama“.
POLICIJA U REZIDENCIJI
________________
Dan „D“ dogodio se 10. srpnja 1980. Toga dana Jovanka je pred stručnjacima iz savezne policije morala kapitulirati. Kako piše u dokumentu: „Komisija stručnih radnika SSUP došla je… u Rezidenciju Predsednika Republike u Užičkoj 15 i tamo se, pre svega zbog teškoća koje je izazivala Jovanka Broz, zadržala relativno dugo (od 10 do 20 časova toga dana)… Pošto je Jovanka Broz i pored traženja odbila da Komisiji Predsedništva SFRJ preda ključeve koji se kod nje nalaze, grupa stručnih radnika SSUP je, u prisustvu Jovanke Broz, izvršila stručno otvaranje kasa, radnih stolova i prostorija u Rezidenciji Predsednika Republike.“ Slično su se, usput da kažemo, provele još tri komisije vodećih državnih tijela SFRJ, od kojih je jednu formiralo Savezno izvršno vijeće, za zadatkom „da izvrši popis stvari i drugih vrednosti koje se nalaze u Rezidenciji Predsednika Republike u Užičkoj 15 u Beogradu, a koje predstavljaju ličnu svojinu Predsednika Republike’“. Sve je te komisije Jovanka Broz doživjela kao svoje najveće neprijatelje, o čemu u izvještaju Službe Predsjedništva SFRJ piše: „Jovanka Broz je izrazila veliko nezadovoljstvo u vezi sa radom državnih komisija koje su radile na popisu dokumenata i stvari u rezidencijama Predsednika Republike. Tom prilikom je iznela da je, nakon komisije koja je zapečatila prostorije, došla grupa od oko 8 ljudi (‘verovatno iz policije’) koja je vršila pritisak na nju, provalila vrata i čeličnu kasu u njenoj kancelariji, preturili i pobacali ‘sve po sobi’ i ‘pobrali’ sve njene stvari za koje ni ‘sada ne zna gde su’. Tvrdi da su joj, na njeno traženje da joj pokažu nalog za pretres prostorija, pokazali samo službenu legitimaciju, a ne ‘zvanični akt za pretres’“. Pritom je Jovanka, navodi se dalje u dokumentu, „postupak sa njenim ličnim stvarima nazvala… ‘varvarskim’, dok je za pukovnika Luku Perišića, koji je bio prisutan za vreme rada Komisije, rekla da je ‘običan lopov koga smo Tito i ja više puta isterivali zbog sitnih krađa’“. U dokumentu se, štoviše, citira i Informacija SSUP-a od 8. siječnja 1987., u kojoj piše da je rad spomenutih državnih komisija Jovanka Broz „ocenila kao ‘tešku policijsku provalu u njene intimne prostorije, kao terorizam i bezakonje naručeno od najvišeg rukovodstva zemlje’. Napominje se da je u nekim kazivanjima u vezi s tim Jovanka Broz iznosila da je i fizički maltretirana, što ne odgovara istini, i da je o ovome upoznala širok krug svojih poznanika.“
IZBIRLJIVA „BESKUĆNICA“
____________
Odbila je 6 ponuđenih vila
U ime Predsjedništva CK SKJ – kao što smo već napisali u glavnom dijelu teksta – s Jovankom je razgovarao sekretar dotičnoga Predsjedništva Radiša Gačić. Osim što mu se tom prigodom potužila na izgled njezine nove, netom izgrađene kuće za stanovanje u Užičkoj 21 (nazvavši je „staklenim kavezom za životinju“), Jovanka je Gačiću priopćila i mnoge druge stvari, o čemu u izvještaju Službe Predsjedništva SFRJ, uz ostalo, piše: „U vezi sa iseljenjem iz Užičke 15 izrazila je svoju ogorčenost, uz tvrdnju da to nije bila Rezidencija Predsednika Republike, već ‘njen i Titov dom’. Iznela je niz primedbi na uslove stanovanja u Ulici Bulevar oktobarske revolucije 75, ističući da se radi o staroj kući; da ona koristi samo njen deo, a drugi je ‘pod ključem’; da se kuća ne održava kako bi trebalo. Posebno se žali na poslugu u kući, ističe da ona sama obavlja kućne poslove – od kuvanja do pranja kupatila… Na pitanje zašto se nije odlučila ni za jednu od šest podignutih kuća (što je bila aktualna opcija prije nego što se počeo graditi objekt u Užičkoj 21 – op. aut.), odgovorila je da to nije tačno, da bi se zatim korigovala i rekla da su sve te kuće nefunkcionalne, stare i oronule…“ Nadalje, „u delu razgovora u kome se govorilo o ‘odnosu prema njoj’, Jovanka Broz je nervozno i žustrije reagovala, uz podizanje tona i bacanja rukavica na sto… i iznela svoje uverenje da iza toga stoje određene ličnosti iz najvišeg državnog rukovodstva koje nastoje da je diskvalifikuju, pri čemu je više puta spomenula Nikolu Ljubičića, ne birajući mnogo reči. Tom prilikom je spomenula i Staneta Dolanca, a dala je i jednu svoju opštu ocenu da su stari kadrovi iz rukovodstva želeli da potisnu Tita i da su oni krivi za sadašnju situaciju u zemlji…“ Jovanka je tom prigodom naglasila da bi „o tome jednog dana mogla i knjigu da napiše“!
„MALA“ MIROVINA
_____________
No, sve je to ipak bila mila majka prema – kako piše u materijalu savezne Službe – „ponašanju i delovanju Jovanke Broz u vezi sa rešavanjem njenih statusnih pitanja“. To je tek bio triler! Predsjedništvo SFRJ najprije je Jovanki odredilo mirovinu „u visini mesečnog ličnog dohotka najvišeg funkcionera Skupštine SFRJ“, s čime se Jovanka nije složila. Ona je „odbila da primi Odluku Saveznog izvršnog veća o utvrđivanju visine penzije i njenoj valorizaciji“, uz obrazloženje „da je njoj, kao supruzi Predsednika Republike, trebalo penziju odrediti od plate Predsednika Republike, ‘jer je Tito primao platu kao i svaki radnik, svakog meseca’, i da bi iznos njene penzije trebao biti takav da se njom ‘mogu podmiriti svi neophodni troškovi i izdaci’, jer ona mora ‘sve iznova početi’.“ Potpredsjednik SIV-a Dragoljub Stavrev, koji je oko tih pitanja komunicirao s Jovankom Broz, bio je konsterniran takvim njezinim ponašanjem, to prije što bi, kako je izjavio analitičarima Službe Predsjedništva SFRJ, Jovanka „prilikom ocenjivanja svoje materijalne situacije trebala imati u vidu da je posebnom odlukom rešeno da se iz sredstava budžeta Federacije pokrivaju troškovi njenog stanovanja u zgradi u Bulevaru Oktobarske revolucije 75 (kuća u koju je Jovanka smještena nakon „deložacije“ iz Rezidencije u Užičkoj 15 – op. aut.), kao i druge pogodnosti koje uživa“.
DELOŽACIJA IZ UŽIČKE
_________
No, Jovanka je „doneto rešenje… nazvala ‘svinjarijom’, ističući zašto se i na nju ne primenjuje zakon ‘koji važi za sve udovice u ovoj zemlji’. Pritom je isticala: ‘Ako je tačna verzija o postojanju bračnog sukoba između Tita i mene koja je ranije širena, zašto bi se sad to kažnjavalo, jer se takvi sukobi nigde u svetu ne kažnjavaju.’ Istakla je da je odluka da joj se penzija ne određuje od plate Predsednika Republike doneta zato što je to ‘mač sa dve oštrice – bilo da se ne želi kazati kolika je stvarno bila Titova plata, kako se ne bi stvorio utisak da je Tito za života uvek mogao da uzme koliko je hteo para – bilo zato što se ne želi meni udovoljiti, jer ja znam mnoge stvari, pa se i na ovaj način kažnjavam’.“ Još je veća zavrzlama nastala u vezi s pitanjem smještaja Jovanke Broz – posebice u trenutku kad je državno i političko rukovodstvo SFRJ donijelo odluku (ozakonjenu 1982.), kako piše u dokumentu, „da se uredi istorijsko-memorijalni kompleks ‘Josip Broz Tito’ i da u njegov sastav uđu svi objekti u krugu Muzeja ’25. maj’ i Užičke br. 15, uključujući i Rezidenciju Predsednika Republike“. Prevedeno na najobičniji jezik, to je značilo da Jovanka mora ići van. Odnosno – citat iz materijala Službe – „da se iseli iz službene rezidencije Predsednika Republike u Užičkoj br. 15 i da se smesti u posebnu zgradu koja joj bude ponuđena“. Istina – i to bitno ublažava ovu mjeru – „na istoj sednici, Predsedništvo SFRJ je takođe odlučilo da se troškovi stanovanja Jovanke Broz (stanarina, struja, voda, telefon i sl.) pokrivaju iz budžeta Federacije i da se za opsluživanje Jovanke Broz na teret istih sredstava obezbedi tehničko osoblje: kuvarica, vozač sa kolima i pratilac“. Jovanki je, ujedno, „ponuđena mogućnost smeštaja u vilu u Bulevaru Oktobarske revolucije br. 75 za stalno, ili za privremeno, ukoliko joj to ne bi odgovaralo kao trajno rešenje“. Ne treba biti previše dalekovidan da bi se pretpostavilo – kao što se doista i dogodilo – da „Jovanka Broz nije prihvatila data objašnjenja i ponude, već je tražila da ostane u prostorijama Rezidencije koje ona koristi, sve dok ne budu završeni svi radovi na uređenju Memorijalnog centra, ističući da ona u tome može mnogo pomoći, da ona jedino zna poreklo predmeta i gde se šta nalazi, te da je ‘pre svega njoj stalo da sve bude rađeno kako treba i kako je drug Tito zaslužio’“. S druge strane, smatrala je „da je vila koja joj se nudi za nju prevelika, da to za nju ne može biti trajno rešenje i da zato i ne prihvata preselenje u tu vilu“ (objektivno, bila je to uistinu stara, derutna i prilično nesimpatična kućerina – op. aut.). I sada je došlo do situacije povuci-potegni. Kad je potpredsjednik SIV-a D. Stavrev pokušao objasniti Jovanki da državne vlasti mogu i na neki drugi način, ako ona neće milom, odnosno da bi „Savezno izvršno veće… bilo prinuđeno da, u skladu sa zakonom, zahteva njeno prinudno iseljenje“, Jovanka je, kako piše u izvještaju, odgovorila: „Pa to je onda sila; nije pravedno da se to prema meni primeni!“ Pritom je još dodala: „Ja se bojim tog privremenog rešenja, jer jedno se reče, a drugo se posle radi. Menjaju se rukovodeći kadrovi, a sa tim treba svaki put moliti nove kadrove, što je velika muka.“ U jednom kasnijem razgovoru s potpredsjednikom SIV-a Stavrevom – kad je već bila „izmještena“ u zgradu u Bulevaru Oktobarske revolucije 75, Jovanka je, kako se navodi u dokumentima Službe, „podrugljivim tonom upitala Stavreva da li je ‘sada sretniji’ zbog toga što ju je pod ‘pritiskom’ isterao iz Užičke 15 i smestio u ‘ovu provaliju’…“ U Informaciji SSUP-a od 8. siječnja 1987., pak, „kaže se da Jovanka konstantno (dakle, otad pa sve do 1987. – op. aut.) iznosi da je prilikom njenog preseljenja primenjena sila, da je izbačena kao sirotinja i najveća beda, a da joj je osnovni cilj bio samo da izvuče živu glavu“. Jovanka se također žalila „da je ‘bez ličnih sredstava izbačena iz kuće u kojoj je provela 35 godina“ i da je zbog toga bila bosa i sa pocepanom odećom, pa čak i da je gladovala“, dok „sadašnji smeštaj u Bulevaru Oktobarske revolucije 75 ocenjuje kao svojevrsnu prevaru i iznosi da je tu smeštena samo da bi je policija lakše kontrolisala“. A da ju je policija kontrolirala, uključujući i telefonsko i svako drugo prisluškivanje, to stoji. No, Jovanka je i za te mjere svojih „državnih neprijatelja“ našla adekvatne izgovore ili protuodgovore. O tome u dokumentu piše: „U komentarima sa drugim licima Jovanka Broz navodi da sama održava zgradu u kojoj stanuje. Da bi bila ubedljivija u tim tvrdnjama, ona prilikom poseta prijatelja i poznanika smišljeno oslobađa pomoćno osoblje kako bi ostavila utisak da sama sve radi i potvrdila svoje priče…
NEODOLJIVO AFRIČKO BLAGO
___________________
Unatoč Titovu protivljenju Jovanka je uzela krune vladara Malija. Na sjednici Saveznog savjeta za zaštitu ustavnog poretka, od 23. svibnja 1980., tadašnji predsjednik Predsjedništva SFRJ Lazar Koliševski izjavio je da Služba „raspolaže sa obimnim materijalima o ponašanju i delovanju Jovanke Broz i da joj – kako se izrazio – „treba otvoreno reći da ćemo, ako i dalje ovako nastavi, biti prisiljeni da je stavimo pred partijsku komisiju, odnosno da iznesemo pred lice naroda sve što je radila, i to ne samo u poslednje vreme“. Koliševski je tom prigodom napomenuo: „Ako bi se pokupilo sve što je Jovanka Broz radila, moglo bi se optužiti čak i nas što nismo preduzeli mere protiv nje da spasavamo druga Tita.“ Još kritičniji prema Jovanki, Koliševski je bio na sjednici Saveznog savjeta za zaštitu ustavnog poretka od 5. ožujka 1983., kad je „rekao da je Jovanka Broz bila nezajažljiva kada je u pitanju zlato i druge dragocenosti“. Pritom je Koliševski – kako piše u izvještaju – „naveo slučaj kada je sa Predsednikom Republike bio u poseti Maliju (u prvoj polovici 1961. – op. aut.) i kada je Modibo Keita – u prisustvu Predsednika Republike, njega, Veljka Mićunovića, Lea Matesa i Dobrice Ćosića – onako simbolično rekao Jovanki Broz: ‘Evo stavljam Vam na raspolaganje sve bogatstvo – sve ove krune čisova.’ To je stavio na sto i poklonio joj. Koliševski navodi dalje da je tom prilikom Predsednik Republike rekao da se zahvali na poklonu i da to ne prihvati, na što je Jovanka Broz rekla: ‘Zašto ne’ i pri tome je ‘pokupila sve te krune, sve to bogatstvo Malija’. Dodaje da je Predsedniku Republike to bilo jako neprijatno i da je prilikom otvaranja muzeja rekao: ‘Sve ovo zlato koje sam dobio treba da ostane u muzeju’.“
SESTRA NADA
______________
Jovanka Broz je svakodnevno u kontaktu sa sestrom Nadom (profesorom iz Beograda, zaposlenom kao građansko lice na službi u JNA), koja joj daje apsolutnu podršku u svim njenim zahtevima. U razgovorima su vrlo obazrive i sve značajnije razgovore vode u dvorištu zgrade u kojoj stanuje Jovanka Broz. Treba napomenuti da Jovanka Broz često upozorava svoje sagovornike da su joj prostorije ozvučene i da se njeni razgovori i kontakti prate i kontrolišu.“ Kako je Jovanka bila vrlo uporna u svojim zahtjevima da ju se što prije makne iz „provalije“ u koju su je smjestili (Bulevar Oktobarske revolucije 75), vlast joj se smilovala i ponudila joj još pet alternativnih „reprezentativnih kuća“ – pa da odabere onu koja joj najviše odgovara. Navedene su i adrese svih tih objekata: Lackovićeva 10, Andre Nikolića 23, Užička 40, Botićeva 8 i Užička 24. „Međutim“ – piše u dokumentu – „Jovanka Broz nije prihvatila ni jednu od ponuđenih kuća, obrazlažući to različitim razlozima.“
GRADNJA NOVE KUĆE
______________
Predsjedništvo SFRJ je, „na sastanku održanom 30. ožujka 1983., odlučilo da se kao trajno rešenje za smeštaj Jovanke Broz izgradi stambena zgrada u Užičkoj 21, veličine 267,46 m2. Prethodno je, 24. aprila 1983. godine, član Predsedništva SFRJ Mika Špiljak posetio Jovanku Broz i sa njom razgovarao o mogućnosti izgradnje ovog objekta… Jovanka Broz se tom prilikom saglasila sa lokacijom i idejnim projektom objekta.“ Dotična je kuća – kako piše u materijalu Predsjedništva SFRJ – „i pored svih odugovlačenja od strane Jovanke Broz, konačno završena i pripremljena za useljenje u aprilu 1986. godine; tada je i odluka o dodeli te kuće na trajno korišćenje dostavljena Jovanki Broz, sa obaveštenjem da može da se useli i da joj stoji na raspoloženju odgovarajuća služba za pomoć pri useljenju“. Ta je storija epilog napokon doživjela u studenome 1986. I to kakav epilog! „Prema informaciji Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove od 17. novembra 1986. godine, Jovanka Broz iznosi da je ta kuća neodgovarajuća (‘staklena vitrina’) i kategorički tvrdi da se u nju neće useliti dok se njen slučaj potpuno ne reši.“ Nešto kasnije, u razgovoru sa sekretarom Predsjedništva CK SKJ Radišom Gačićem, Jovanka je taj svoj postupak objasnila riječima „da je kuća izložena pogledu ulice kao stakleni kavez za životinju“, a da pritom i „odudara od ambijenta u Užičkoj ulici da bi joj mesto pre bilo u planini kao vikendica“. Osim toga, ona, Jovanka, „ne veruje da je kuća koštala 10 milijardi starih dinara, jer da tamo nema ništa luksuzno“. U sudskom sporu o materijalnoj ostavštini Josipa Broza Tita Jovanku je zastupao poznati beogradski odvjetnik Fila Filota (a poslije njegove smrti Toma Fila i Vesna Vojvodić). Tijekom jednoga razgovora „sa organom bezbednosti za vreme lečenja na VMA“, Fila Filota je izjavio da je „i od Indire Gandi dobio pismo“, i to takvo pismo koje je „shvatio kao preteće, jer u njemu ona zahteva da Jovanka Broz ovaj spor mora dobiti“.
DAMSKE SITNICE
______________
U završnom dijelu dokumenta Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka nabrojene su – kako je formulirano – „samo neke stvari koje su, prema Zabelešci Ognjena Grkovića, upravnika Memorijalnog centra ‘Josip Broz Tito’, od 19. septembra 1983. godine, predate Jovanki Broz“. Jovanki je, prema tom popisu, predato: 57 broševa (14 zlatnih, 10 srebrnih, 2 zlato-dijamant, 1 srebro-filigran itd.); 63 draga kamena (safira 7, rubina 5 itd.); 14 kutija za cigarete (9 srebrnih, 1 srebro-pozlaćena itd.); 1 zlatna kolica za serviranje; 90 raznih kutija za nakite; 86 ranih ukrasnih kutija (8 srebrnih, 1 srebro-filigran, 1 pozlaćena, 1 kost kornjače itd.); 59 kopči za šnale, igli za kravatu i ukosnica (1 dijamantna, 6 zlatnih, 9 srebrnih itd.); 10 lančića ženskih (6 zlatnih, 3 srebrna i 1 metalni); 16 stolnih i stojećih lampi (1 slonova kost, 1 porcelanska, 7 mesinganih itd.); 231 predmet narodne nošnje (folklor); 34 naušnice (8 zlatnih, srebro 10, 1 safir, 3 slonovače itd.); 68 narukvica ženskih (4 zlato-brilijant, 9 zlatnih, 7 zlato – dragi kamen, 8 srebro itd.); 106 ogrlica – nakit (7 zlatnih, 9 srebro-pozlata, 6 srebrnih itd.), 22 ženska prstena (3 zlato-brilijant, 3 zlato-biser, 8 zlatnih, 2 zlato-kamen itd.); 48 privezaka-nakita (9 zlatnih, 11 srebrnih, 10 srebro-pozlata itd.); 11 stolnih satova (1 zlato); 13 ženskih satova (5 zlatnih, 2 zlatna sa zlatnim narukvicama, 4 pozlaćena i 2 čelična); 37 ženskih tašni (1 srebro-pozlata, 5 krokokoža, 5 zmijska koža itd.); 130 raznih znački (19 zlatnih) i drugo.“
Nadalje, Jovanki Broz je još predato:
______________
„208 kupona ili 833,34 metra dužna materijala za haljine; 111,87 metra dužnih raznih materijala od svile; 92 metra dužnih platna domaćeg; 13 kupona ili 59,49 metra dužnih štofova ženskih; 90 komada neobrađenih krzna od raznih životinja; 18 komada ili 52,17 metra dužnih zmijskih koža; 13 komada ili 8,09 metra dužnih koža od guštera; 7 komada ili 9,33 metra dužnih koža od krokodila; 16 komada ili 15,66 metra dužnih koža jelenskih; 16 komada ili 8,49 metra dužnih koža-boks; i 11 komada ili 9,64 metra dužnih koža-ševro“. Izvještaj završava ovim riječima: „Iz datog prikaza samo nekih predmeta koji su predati Jovanki Broz vidi se koliko su neosnovane i zlonamerne tvrdnje da su joj stvari ostale u Memorijalnom centru ‘Josip Broz Tito’ i da je ‘izašla gola i bosa’ iz Rezidencije Predsednika Republike”. U vezi s tim, Ali Šukrija je, na sednici Predsedništva CK SKJ od 8. maja 1984. godine rekao: ‘To što se tiče uslova života za koje se Jovanka Broz žali, kad bi to znali u javnosti šta sve ona uživa, to niko nikada ne bi prihvatio kao umesno, nego bi čak ta javnost bila uvređena zbog takvih stavova, jer to niko u Jugoslaviji nema što ona ima, zahvaljujući drugu Titu što je njegova supruga’.“
SAMOVOLJNA SUVLADARICA
_______________
Tito: „Ona je kao Evita Perón!“
__________________
O političkim, ali i svim drugim ambicijama Jovanke Broz govorio je, na zajedničkoj sjednici Predsjedništva CK SKJ i Predsjedništva SFRJ od 8. srpnja 1980., i Franjo Herljević, koji je jedno vrijeme, u Vladi SFRJ, obavljao i dužnost saveznog ministra policije. Po izvještaju Službe, Herljević je „izneo i slučaj kada je imao duži razgovor sa Jovankom Broz na Brionima koji je trajao četiri sata i da joj je, ‘da bi se nekako izvukao od tog maltretiranja’, rekao: ‘Vi ste jedna skromna žena. Vi niste Peronka (misli se na Evitu Perón, suprugu argentinskog predsjednika Juana Peróna – op. aut.)’. Dalje iznosi da ga je, kada je potom došao na referisanje, Predsednik Republike upitao: ‘Zašto si rekao Jovanki da je Peronka?’ Objašnjava da je na njegov odgovor da nije tako rekao, Predsednik Republike izneo: ‘Znam ja da Ti njoj nisi tako rekao, ona laže’, a zatim je i Predsednik Republike desetak puta ponovio: ‘Da, ona je Peronka’.“
POPIS OSOBNIH STVARI
__________________
Kako je vrijeme protjecalo, Jovanka Broz je malo-pomalo proširivala i nadopunjavala popise svih stvari, iz Titove ostavštine, za koje je mislila da trebaju pripasti samo njoj i nikome drugome, pa ni Titovim sinovima Žarku i Miši. Tako je u svom podnesku od 25. rujna 1984., „preko punomoćnika, podnela sudu ‘nepotpune spiskove’ (sačinjene po sećanju) stvari za koje tvrdi da predstavljaju njenu ličnu imovinu i da se nalaze u Užičkoj 15, u Velikom muzeju ‘Matija Gubec’, u Biljarnici, u Šumskoj kući, u Kući cveća, u Beloj vili na Brionima i u kući na Vangi“. Pritom su „u šest spiskova pod 88 stavki navedene stvari koje potražuje kao svoje (10 stavki odnosi se na slike, 13 na vaze i 7 na tepihe, itd.)“. Kako se dalje navodi u izvještaju, „uz isti podnesak Jovanka Broz je priložila i spisak stvari za koje tvrdi da predstavljaju zaostavštinu Josipa Broza Tita i predlaže da sud izvrši popis“. Taj je popis sadržavao ukupno „38 stavki sa više podstavki“. Po izvještaju, „Jovanka Broz, između ostalog, zahteva da, pored ličnih i odevnih predmeta Predsednika Republike, u zaostavštinu uđe i gro inventara iz Rezidencije Predsednika Republike u Užičkoj 15; inventar Biljarnice, Šumske kuće, Velikog muzeja ‘Matija Gubec’ i Malog muzeja; kompletna biblioteka Predsednika Republike; kolekcija slika i goblena u rezidencijama itd.; strano i domaće ordenje Predsednika Republike; kolekcija maraka; kolekcija oružja; pet velikih paravana u Muzeju ‘Matija Gubec’ ručne izrade i ukrašenih slonovom kosti i poludragim kamenjem; svi pokloni koje su Predsednik Republike i ona primili; sedam automobila (jedan ‘Rols Rojs’, dva ‘Kadilaka’, jedan ‘Linkoln’, dve ‘Zastave’ i jedan ‘AMI-6′); šest bicikla; tri motorna čamca, jedan drveni čamac i nekoliko malih jedrilica; kuća u Dobanovcima; konji i kočije; vinograd i voćnjak na Vangi; vinograd u Samoboru; vinograd u Kumrovcu; sadržaj vinskog podruma na Vangi;, sve mašine u radionici na Vangi; i drugo“. Pritom, Jovanka Broz koristi svaku priliku kako bi prikazala da je ‘isterana’ iz Užičke 15, naglašavajući da je praktično ‘izašla gola i bosa’…“
LJUBAV ZA KEŠ
______________
 
Neću da delim 20 mlrd dinara sa Žarkom i Mišom
______________
Posebna gužva oko nasljeđivanja imovine Josipa Broza Tita, koji za svoga života – kako je navedeno u izvještaju – „nije ostavio testament“, nastala je u trenutku kad je trebalo rasporediti komu će od članova Titove najuže obitelji pripasti njegove „pokretne stvari“.Po izvještaju savezne Službe, „posle sednice Predsedništva SFRJ, Fadilj Hodža je 12. jula 1982. godine obavio razgovore sa naslednicima Predsednika Republike, upoznao ih sa stavovima Predsedništva SFRJ i predao im spiskove pokretnih stvari koje predstavljaju zaostavštinu Josipa Broza Tita; naslednicima je dat i nacrt sporazuma diobe tih stvari, kako bi se dioba obavila sporazumno i bez suda“.
U izvještaju dalje piše:
„Žarko i Mišo Broz, sinovi Predsednika Republike, u načelu su prihvatili ponudu o sporazumnoj diobi zaostavštine Predsednika Republike (zatražili su neke predmete – puške, minijaturna odlikovanja, po jednu uniformu i sl.). Jovanka Broz se nije izjašnjavala, ali se nije ni suprotstavljala predloženom sporazumu o diobi…“ S vremenom je ipak došlo do vrlo ozbiljnog zastoja oko sporazumne diobe zaostavštine Josipa Broza Tita, a glavni i jedini krivac za to bila je – Jovanka Broz.“Sinovi Predsednika Republike su odgovorili da su saglasni da se novac od autorskih prava (na objavljena Titova djela – op. aut.) podeli na tri jednaka dela između naslednika“, dok je Jovanka Broz „u svom podnesku iznela da se ne slaže da se gotov novac deli u tri jednaka dela, zato što je to ‘bračna tekovina i tako ga treba tretirati“. Radilo se, inače, o sumi od oko 20 milijardi starih dinara (toliko su iznosila ukupna potraživanja u ime autorskih prava na objavljena djela Josipa Broza Tita), koje je, odlukom Suda, trebalo podijeliti na tri jednaka dijela: jedna je trećina trebala pripasti Jovanki, jedna Žarku i jedna Aleksandru Miši Brozu.
Izvor: www.google.com
_______________________
_______________________
Ispod Vatikana se nalazi tajni podzemni grad. Sta se nalazi u tom tajnom podzemnom gradu?
 
 PODZEMNI GRAD ISPOD VATIKANA?  
 
_____________________________________________
Postoje saznanja da je ispod Vatikana ceo podzemni grad. Dole je sakriven deo papirusa iz Aleksandrijske biblioteke,zapisnici o morbidnim zlocinima, kao i vise apostolskih dela i dva jevandjelja koji su sastavni deo Biblije,a ciji sadrzaj poglavari katolicke crkve kriju vekovima: apostola Nevernog Tome i Marije Magdalene,najveceg jevandjeliste. U njenim spisima nalazi se istina o reinkarnaciji. Ona govori o zivotu posle zivota, o inkarnacijama kroz koje duse prolaze sve dok se potpuno ne ociste od grehova. Moguce je da ce u Vatikanu izbiti katastrofalan pozar,a tada ce mnoge tajne izaci na videlo. Tada ce se nekom mini zeleznicom spasavati iz podzemlja skriveni spisi. Pronaci ce se i izvorna Biblija,(ova koju mi znamo je stimovana),koja ima ne 10,vec 20 bozjih zapovesti. Jedna od njih (14-ta) nalaze ljudima da zive u skladu sa Prirodom. Knjige koje se kriju u Vatikanskoj biblioteci su dostupne samo uskom krugu izabranih korisnika. Informacije u tim knjigama mogu da se iskoriste u bilo koje svrhe,i za zlo i za dobro. Ne znamo pouzdano da li je Nikola Tesla video te knjige. Takodje ne znamo ni da li ih je video i Sirano de Berzerak. Sirano je pisao o astronomiji,mehanici,alhemiji i medicini. Obavezno procitajte njegov roman „Putovanje u solarijum-grad Sunca“. U toj knjizi je pisao kako su ga kidnapovali vanzemaljci i kako je na nekoj nepoznatoj planeti ziveo deset godina. Tamo je dobio i dete! U toj knjizi je opisao kako izgleda video,kasetofon,automobil,kosmicki brod,metro i avion. Za tih 10 godina,o kojima je pisao,na Zemlji su prosle 3 godine. Stvar je utoliko zanimljivija sto ne postoji nikakav dokaz ni trag,uopste nikakav podatak o Siranovom zivotu i radu,ili o bilo cemu u te tri godine. Bio je kao izbrisan za Zemlje! Deo papirusa iz Aleksandrijske biblioteke je sakriven u podzemnom gradu ispod Vatikana!. Licno ne verujem da su u Vatikanu,jer bi tamo mogao da ih procita svaki monah. Predpostavljam da se nalaze u nekoj zatvorenoj biblioteci,u koju pristup imaju samo izabrani. Razume se,ne moze svaki covek da cita te knjige. Neko moze da ih otvori i videce samo prazne listove. Drugi mogu da otvore knjigu i vide tekst na onom jeziku koji znaju. A na kom je jeziku knjiga napisana,nikom nije poznato.
______________________
P.S. Prognoziram da ce doci vreme kada ce se ponovo ujediniti u savez raniji delovi SFRJ. Isto tako,stvorice se i neka vrsta saveza od drzava koje su na Balkanu.
 
Posaljite nam Vase komentare na E-mail: 

mladjan.kundacina@yahoo.com





 
Blizi se pad Vatikana
______________
Njegova propast nagovestena je kroz kreaciju svetske religije ,koja je uveliko osmisljena iz sadasnjih velikih svetskih centara moci. Pod uticajem novca i korupcije cak i medju najvisim crkvenim velikodostojnicima , nastupice period blamaze. Preostace samo omanje grupe hriscana koje ce pokusati da opstanu cuvajuci pravu veru u Boga i oni ce ziveti na poljoprivrednim posedima oko manastira.
___________________________
Đavo zaposeo Vatikan?
__________________
Đavo je zaposeo srce Katoličke crkve, tvrdi Gabrijele Amort, glavni egzorcista u Vatikanu. „Naravno da đavo postoji. On ne mora da zaposedne samo jednu osobu, već grupe ljudi pa čak i čitave narode“, naglasio je Amort. „Đavo je zaposeo Vatikan i posledice su očigledne“, rekao je Amort, koji je „šef egzorcista“ u Vatikanu 25 godina. On smatra da napad na papu na Božić i seks skandali koji u Vatikanu, Irskoj, Nemačkoj i drugim zemljama potresaju Katoličku crkvu, jasno govore da je Antihrist tu i da vodi rat protiv Svete stolice. „On može ostati sakriven, govoriti na raznim jezicima ili čak bit prijateljski nastrojen.“, tvrdi Amort. Iako deo Katoličke crkve ne veruje u isterivanje demona i pruža otpor takvoj praksi, papa Benedikt XVI nema takvih dilema, tvrdi otac Amort. „Njegova svetost veruje svim srcem u egzorcizam. On ohrabruje i hvali naš rad“, tvrdsi Amort. Otac Amort rekoa je ranije listu „La Repubblica“ da film „Egzorcist“ iz 1973. godine jasno opisuje kako izgleda kada te zaposednu demoni. „Svašta može izaći iz usta ljudi koje zaposednu nečastive sile. Mogu izlaziti i komadi gvožđa ali i latice ruže“, kaže Amort. On navodi da je do sada uradio 70.000 takvih rituala, a nedavno je objavio i knjigu „Memoirs of an Exorcist“. Otac Amort, koji je i predsednik Asocijacije egzorcista i koji se kao partizan borio u II svetskom ratu, tvrdio je da su i Hitler i Staljin bili zaposednuti. „Naravno da đavo postoji. On ne mora da zaposedne samo jednu osobu, već grupe ljudi pa čak i čitave narode“, naglasio je Amort.

______________
______________

DA LI JE ISUS BIO VANZEMALJAC?

Jesus Christ was a Space Alien
The U.S. Government's "Red Book" is an Above Top Secret document that details the TRUE history of the Human race on planet Earth.    It is a human compendium of information derived from extraterrestrials, who offered the U.S. undeniable proof of historical events. One of the revelations exposed in the "Red Book" is that Jesus Christ was a creation of one particular Alien group (EBE-2). Jesus was a genetically-engineered human-alien hybrid sent to Earth to teach the primitive Humans a lesson of love and tolerance. As writer Arthur C. Clarke said, "Any sufficiently advanced technology is indistinguishable from magic." Is it any wonder that ancient people were fooled by the "miracles" of Jesus? This wasn't the first time extraterrestrials tried to influence human affairs. Previously, they successfully appeared to Moses as a "burning bush" and dumped the 10 Commandments on mankind. The Aliens thought The Christ Project would be no different, but needless to say, their little experiment went horribly awry.
_____________


Novi Papa ce  biti izabran pre Uskrsa, do 31. III
__________________
Nekoliko sati nakon što je papa Benedikt XVI objavio da se povlači sa mesta poglavara Rimokatoličke crkve grom je udario u kupolu katedrale Svetog Petra u Vatikanu.

POGLEDAJTE SLIKU:

http://news.yahoo.com/photos/flash-lighting-seen-over-st-peters-basilica-during-photo-002810573.html

Britanski list "Dejli mejl" ističe da je ova vest iznenadila ceo svet i da niko nije očekivao da bi nekadašnji kardinal Racinger, mogao u ponedeljak da objavi odlazak sa čela Svete stolice. Iako je papa izjavio da se povlači zbog svoje slabosti, na internetu je već krenulo sa spekulacijama da je u pitanju neki zlokobniji razlog njegove odluke. Papa Benedikt je juče objavio da će se sa mesta poglavara povući 28. II  i da to radi jer je poslednjih meseci uvideo da je slab i da je za obavljanje ovog posla potrebna snaga duha i tela, koju on više nema. Benedikt, koji je u 78. godini postao najstariji papa u poslednjih 300 godina, dodao je da je bio potpuno svestan odluke koju je doneo. On je na mesto poglavara izabran 19. IV  2005. godine, nakon smrti Pape Jovana Pavla Drugog. Svetski zvaničnici i verski lideri izrazili su juče duboko poštovanje i razumevanje za odluku pape Benedikta XVI da se povuče. Vatikan je najavio da će novi papa biti izabran pre Uskrsa, do 31. III 
________________
________________
 
Papa Benedikt Šesnaesti oprostiće se 27. II  sa vernicima na Trgu Svetog Petra
Papa ima ugrađen pejsmejker
___________________________
Poslednje papino obraćanje javnosti biće 27. II  na Trgu Svetog Petra, pošto će tamo biti mnogo ljudi i kako bi papa mogao da pozdravi vernike. Nikakva posebna manifestacija nije predviđena za odlazak pape, koji ga je juče najavio za 28. II , u 19 sati po srednjoevropskom vremenu. Papa će sa funkcije otići u to doba pošto je to obično vreme u kojem Sveti otac završava uobičajen radni dan. Misa predviđena za 13. II , na dan početka Velikog posta, u crkvi Svete Sabine prebačena je u Baziliku Svetog Petra pošto u njoj ima znatno više mesta. Mnogi vernici želeće da dođu da se mole sa Svetim ocem. Toj misi prisustvovaće i veliki broj kardinala.  Do kraja vladavine Benedikta Šesnaestog, to će biti poslednja velika proslava u crkvi Svetog Petra u prisustvu javnosti i velikog broja kardinala. Do odlaska sa funkcije, papa će poštovati sve ranije preuzete obaveze, uključujući susrete za više šefova država, među kojima su predsednici Gvatemale i Rumunije. P.S. Papa Benedikt XVI već godinama ima ugrađen pejsmejker i  pre nekoliko meseci u tajnosti je prošao medicinsku proceduru zamene baterije.Benedikt je ugradio pejsmejker odavno, pre nego što je 2005. postao papa, i najnoviju medicinsku proceduru ocenio kao rutinsku. Baterija papinog pejsmejkera zamenjena je pre manje od tri meseca u jednoj bolnici u Rimu ,a  da papa nije zbog toga propustio nijedno pojavljivanje u javnosti.
_____________
___________


Papa NIJE imao osecaj diplomatskog takta! Nekoliko javnih gafova pape, većinom na samom početku pontifikata, izazvali su zgražanje javnosti. Još 2006. godine zgrozio je muslimanski svet izjavom da je Muhamed iza sebe ostavio samo "zlo i nehumanost". Naljutio je i domoroce u Latinskoj Americi tvrdnjama da kolonizacija njihovog kontinenta nije uključivala "nametanje stranih kultura", a Jevreje je naljutio pozivom da se "izbave iz tame".
____________
Afere za vreme Benedikta XVI
____________
Osam godina papa Benedikt XVI bio je najmoćniji čovek Katoličke crkve. Taj period obeležile su neke pozitivne stvari, ali i kontroverze. Papa Benedikt XVI u istoriju će svakako ući i po brojnim dobrim delima, ali i istorijskim odlukama koje su odjeknule širom sveta. Upravo je on 2010. godine posetio Maltu, gde se sastao sa žrtvama sveštenika pedofila i, što je još važnije, izvinio se za zločine koji su se godinama događali u Katoličkoj crkvi. Žrtvama je obećao da će Crkva učiniti sve što može kako bi kaznila sveštenike zlostavljače i zaštitila mlade. Izrazio je "sramotu i žaljenje zbog bola koji su pretrpele žrtve i njihova porodica". Nakon toga se pomolio s njima tokom susreta u ambasadi Vatikana u Rabatu na Malti. To je prvi susret Benedikta XVI sa žrtvama od izbijanja skandala koji od početka je te godine potresao Vatikan. Ipak, brojne žrtve širom sveta i dalje optužuju Benedikta XVI da je, zajedno s crkvenim vrhom, učestvovao u zataškavanjima zlostavljanja, dok je bio nadbiskup u Nemačkoj. Benedikt XVI je nastavio tradiciju svog prethodnika Ivana Pavla II te tokom svog osmogodišnjeg pontifikata posetio je brojne zemlje sveta. Ipak, nije u svakoj dočekan s prevelikim odobravanjem. Prilikom poseta Barceloni LGBT zajednica organizovala je masovno ljubljenje osoba homoseksualne orijentacije u kojemu je učestvovalo više od 200 homoseksualnih parova. Na dan kada se slavi svetkovina Gospe od Gvadalupe, 12.12.2012. papa je održao svoje obećanje i objavio svoj prvi tvit. "Dragi prijatelj, zadovoljan sam što na ovaj način, preko Tvitera, s vama mogu stupiti u kontakt. Hvala vam na vašim velikodušnim reakcijama. Blagoslivljam vas sve od srca", napisao je tada papa. Nije samo po tom potezu papa pokušao da dokaže da je u toku s modernim vremenima. Benedikt XVI je 2011. godine blagoslovio 12 astronauta koji kruže oko Zemlje. Bio je to prvi razgovor jednog pape sa članovima posade Međunarodne svemirske stanice. Ipak, ono što je svakako ponajviše obeležilo njegov gotovo osmogodišnji pontifikat bilo je izbijanje seksualnog skandala u Katoličkoj crkvi. Čak i pre njegovog imenovanja nekoliko skandala sa zlostavljanjem maloletnika pojavilo se u SAD i Irskoj, ali 2010. godine u javnost su procurili dokazi o seksualnom zlostavljanju u crkvama širom Evrope, a posebno u Austriji, Belgiji, Holandiji, Norveškoj i Nemačkoj. U jednom od skandala se spominjalo i ime pape. Pojavile su se tvrdnje da je, dok je još bio nadbiskup u Minhenu, jedan biskup i poznati zlostavljač dece smenjen u tajnosti, ali da su mu i dalje dopušteni kontakti s mladim vernicima i obavljanje pojedinih pastoralnih dužnosti. Nekoliko javnih gafova pape, većinom na samom početku pontifikata, izazvali su zgražanje javnosti. Još 2006. godine zgrozio je muslimanski svet izjavom da je Muhamed iza sebe ostavio samo "zlo i nehumanost". Naljutio je i domoroce u Latinskoj Americi tvrdnjama da kolonizacija njihovog kontinenta nije uključivala "nametanje stranih kultura", a Jevreje je naljutio pozivom da se "izbave iz tame". Najveća afera s kojom će se dovoditi u vezu ime pape Benedikta XVI je svakako afera Vatiliks. Podsetimo, bivši sobar Benedikta XVI Paolo Gabrijele je prošle godine osuđen zbog krađe poverljivih dokumenata o navodnoj korupciji u Svetoj stolici. Gabrijele je osuđen na zatvorsku kaznu, ali je papa odlučio da ga pomiluje.
____________
_____________

Vatikan tvrdi da katolička doktrina nije nespojiva sa teorijom evolucije.

Najbolji crkveni astronom otac Jose Gabriel Funes rekao je kako su pitanja o životu izvan Zemlje potpuno ispravna i vrijedna razmatranja. Fuentes je i ranije isticao mogućnost da u svemiru "nismo sami". U jednom  intervju je rekao kako se postojanje inteligentnih bića koje je stvorio Bog izvan Zemlje ne može dovesti u sukob sa našom vjerom. "Ako ljude sa Zemlje možemo nazivati svojom braćom i sestrama, zašto ne bi mogli braćom nazivati i bića sa drugih planeta", upitao je Fuentes koji je Vatikansku zvjezdarnicu preuzeo 2006. godine.

P.S. Amerikanci su vec neko vreme u kontaktu sa vanzemaljskom civilizacijom. OPSIRNIJE:

          http://planet-earth-is-a-living-being.page.tl/U-.-S-.-A-.-have-been-in-contact-with-alien-civilization.htm
 ______________________
_______________________
Novi papa biće crnac?
_____________
Papa Benedikt XVI, nekadašnji kardinal Jozef Racinger, je rekao da snaga u njemu poslednjih meseci jenjava do te mere da mora priznati svoju nesposobnost da na odgovarajući način ispunjava dužnosti koje su mu poverene. Papa je dugo razmišljao o povlačenju.  Najizgledniji naslednik mu je kardinal Piter Kodvo Apija Turkson (64) iz Gane. Ukoliko on zaista bude izabran za papu, prvi put u istoriji na tom mestu naći će se crnac. Odmah nakon šokantne vesti počelo je da se spekuliše o tome ko bi mogao da nasledi Benedikta XVI. Ističu se pet kandidata i to kardinale Marka Oleta iz Kanade, Leonarda Sandrija iz Argentine, Đanfranka Ravasija iz Italije, Franciska Arinzea iz Nigerije, a kao favorita izdvajaju Pitera Turksona iz Gane. On je trenutno predsednik Papskog saveta za pravdu i mir. Turksonu u prilog idu njegove godine jer kandidat ne sme da bude stariji od 80 godina, a nagađa se i da bi Crkva ovog puta mogla da se odluči za malo mlađeg papu. Kardinal iz Gane takođe je favorit i na listama kladionica, koje poslednjih godinu dana objavljuju kvote za naslednika pape Benedikta XVI 
__________________
__________________

Više ljudi veruje u vanzemaljce nego u Boga? (ANKETA) . Nedavno je u Velikoj Britaniji agencija Opinion Meters sprovela istraživanje na odraslim stanovnicima ...
___________________________________________

___________________________________________


U 2013.MORAMO DA NAUCIMO 2 KOSMICKA ZAKONA:
__________________
Zemlja ce biti opremljena pomocu razvijenijeg svemira da zakoraci u 4D ,i sve cemo podneti:hladnocu,vrucine,katastrofe,krize i NLO-e. Slusajmo samo svoje srce i budimo konstruktivni,nikako destruktivni,agresivni ili plasljivi. Budimo pozitivno aktivni u odnosu na ljude oko nas,na planetu i svemir. USLOV CE BITI DA U OVOJ 2013.GODINI NAUCIMO DVA KOSMICKA ZAKONA:JEDAN JE DA VOLIMO PLANETU I SVEMIR,A DRUGI JE DA NAUCIMO DA ISKLJUCIVO NASA MISAO STVARA I KREIRA NAS SVET ,SUDBINU I NASU BUDUCNOST. TO CE NAM NALOZITI NA “ZVANICAN” NACIN  ,GALAKTICKA FEDERACIJA,NAJMOCNIJE VLADAJUCE I UPRAVNO TELO MLECNOG PUTA,SAKOJIM CE SE IZRUGIVATI MNOGI NA PLANETI U 2013.GODINI,U SMISLU DA JE TO GLUPOST  I DA TAKO NESTO NE POSTOJI….ALI VIDECEMO ,VREME CE POKAZATI POSTOJI LI ILI NE! MISLIMO ZATO POZITIVNO I UJEDINIMO SE SA SLICNIM LJUDIMA NA CITAVOJ PLANETI ,JER JE TO JEDINI NACIN DA BRZE UCIMO I EVOLUTIVNO NAPREDUJEMO U OVA UZBURKANA,ALI VRLO PRESUDNA VREMENA. VREMENA U KOJIMA SMO SE NASLI SVI MI KOJI ZAJEDNO ZIVIMO NA ZEMLJI SADA. TO OD NAS OCEKUJE VISI SVEMIR ,U KOJI UPLOVLJAVAMO SVI,BEZ IZUZETAKA U OVOJ 2013.GODINI,A STO NAM ON PORUCUJE JASNO,KROZ ZESTOKO STAPANJE NASE LJUDSKE SVESTI SA VANZEMALJSKIM PRISUSTVOM NA OVOJ PLANETI I OKO NJE ,BEZ PRESEDANA. VERUJTE KOSMOSU DA JE TO ZAISTA TAKO! 
_________________
_________________

Argentinski kardinal Horhe Mario Bergoljo novi je poglavar Rimokatoličke crkve i nosiće ime Fransisko Prvi. Fransisko Prvi je prvi papa jezuita ikada, kao i prvi poglavar Rimokatoličke crkve koji nije Evropljanin nego je s američkog kontinenta.
______________________
Izbor novog pape dočekan je s oduševljenjem među okupljenim vernicima na Trgu Svetog Petra. Međutim, ovaj izbor i to dvotrećinskom većinom, predstavlja veliko iznenađenje za crkvene analitičare. Kako se suska u diplomatskim kuloarima u Vatikanu Kardinal Bergoljo je i 2005. godine vodio bitku s kardinalom Racingerom za Svetu Stolicu. Konklava na kojoj je glasalo 115 kardinala novog papu je izabrala iz trećeg puta - juče ujutru i preksinoć iznad Sikstinske kapele pojavio se crni dim, što znači da nijedan od kardinala nije dobio potrebnu dvotrećinsku većinu, odnosno podršku bar 77 prisutnih kardinala. Pre nego što je počela konklava nijedno ime nije bilo pominjano kao jasni favorit za naslednika Benedikta XVI. Ovo je iznenađenje, jer program kardinala Bergolja nije poznat kao i njegova uloga i navodna povezanost s vojnom huntom u Argentini krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 20. veka. On je pripadao starijoj generaciji kardinala i nije bio među favoritima. Pominjan je u grupi od 20 kardinala, ne u prvih deset. Fransisko Prvi je rođen 17. decembra 1936. Sin je italijanskih imigranata, radnika na železnici. Veliki je pobornik socijalne pravde. Živi skromno, shodno pravilima jezuitskog reda kojem pripada, vozi se autobusom na posao, ali ujedno važi i za velikog konzervativca. On je prvi papa jezuita ikada, kao i prvi poglavar Rimokatoličke crkve koji nije Evropljanin nego je s američkog kontinenta. Do izbora za 266. pontifa, kardinal Bergoljo bio je nadbiskup Buenos Airesa. Za kardinala ga je postavio papa Jovan Pavle II, 21. februara 2001. Kada je izabran za kardinala, Bergoljo je stotine Argentinaca ubedio da ne putuju u Rim kako bi proslavili sa njim, već da novac koji bi potrošili na avionske karte daruju siromašnima. Bio je žestok protivnik odluke Argentine da legalizuje gej brakove, 2010, uz argument da deca moraju imati pavo da ih odgajaju i vaspitaju otac i majka. Francuski kardinal Žan-Luj Toran zvanično je objavio „habemus papam“ (imamo papu), a sa balkona bazilike Svetog Petra vernike je pozdravio novi papa.Pošto se u svojoj beloj odori pojavio na balkonu, Fransisko Prvi je okupljenim vernicima, kojih je sinoć na trgu Svetog Petra u Rimu bilo oko 300.000, poželeo dobro veče na italijanskom jeziku i zahvalio im se na dobrodošlici, kao i kardinalima okupljenim u konklavi što su ga izabrali. „Braćo i sestre, dobro veče. Zahvalio bi vam na dobrodošlici. Iznad svega, voleo bih da se svi zajedno pomolimo za Benedikta XVI“, rekao je novi papa. Zatim je zamolio vernike da se mole jedni za druge i za ljudsko bratstvo. Pre nego što je blagoslovio vernike, zamolio ih je da se svi zajedno pomole za njega, kao novog papu, a zatim je klekao. „Braćo i sestre, sada vas napuštam. Hvala vam na dobrodošlici i videćemo se uskoro. Želim vam laku noć i dobar san“. Sa tim rečima, novoizabrani papa se povukao sa balkona.Na balkon su posle odlaska pape izašli i svi kardinali. 
 
 
 
  Today, there have been 3 visitors (29 hits) on this page!  
 
=> Do you also want a homepage for free? Then click here! <=